Categories
My Links

« Gde mi to živimo?U buretu? | Šta sam sve pisao »

Če Gevara
deliver | 17 Јануар, 2007 23:44

Da li poznajete danas nekoga ko je spreman da promeni čitav poredak koji smrdi?Možda znate nekoga ko je spreman da uzdahne promenama i da se usprotivi u ime svih??? Znate li nekog novog Če Gevaru???

Jedan od mojih najvećih idola slobode!!! Jedan od onih koji nikada ne umiru!!!

KRATKA BIOGRAFIJA

Rođen 14.juna 1928. u Argentinskom gradu Rozario. Pravo ime mu je Ernesto Gevara a svoj nadimak Če je dobio po argentinskoj poštapalici koja služi za oslovljavanje sagovornika, za predah, za sopstvenu indentifikaciju, za pozdrav...Bolovao je od astme i zbog toga je bio oslobođen vojne obaveze-ko bi tada rekao da će taj čovek biti pseudonim za revoluciju? Diplomu lekara stiče na medicinskom fakultetu u Buenos Ajresu 11. aprila 1953. Iste godine kreće na put bez povratka. U Gvatemali će steći prva revolucionarna iskustva, i novo ime-ČE.

Prvi susret Fidela Kastra i Če-a dogodio se 9. avgusta 1955. god u Meksiko sitiju. Iste godine, če se ženi za Peruanku Hildu Gade, a kum na venčanju mu je bio Kastrov brat Raul.Marta 1956. dobija ćerku Hilditu.U meksičkoj luci Tukspan, u ponoć 25. novembra 1956. god. Fidel Kastro i Če Gevara ukrcavaju se na jahtu Granma i polaze u "oslobađanje" Kube. Međutim na kubi ih dočekuju trupe diktatora Batiste i vrše pokolj nad grupom: od 81 članova grupe, preživelo je samo 16 i među njima su bili Če i braća Kastro. 30. jula 1957. Kastro formira "Drugi front" svojih pobunjeničkih trupa i za njegovog komadanta postavlja majora Ernesta Gevaru. Svoju prvu veliku pobedu Če je izvojevao upravo nad trupama diktatora Batiste koji 31. decembra 1958. beži u Dominikansku Republiku.Na čelu pobunjeničkih trupa Če Gevara pobedonosno ulazi u Havanu 2. januara  1958. Svečano proglašenje Ernesta za građanina Kube odigralo se 9.januara 1959. Pet meseci kasnije postaje direktor Centralne banke Kube. U međuvremenu se i razveo od svoje prve supruge Hilde, i oženio za Aleidu Marč, devojku koju je upoznao za vreme borbi u Santa Klaru. Septembra 1959. doputovao je u Jugosaviju sa kojom je uspostavio diolomatske odnose. Zbog oštre osude američkog imperijalizma Vašington prekida diplomatske odnose sa vladom Fidela Kastra. Kubanski ministar industrije Če Gevara izjavio je u Havani da , ako komunizam omogućava stvaranje "novog čoveka" on nema ništa protiv tog sistema. 25. aprila 1961. god. američki predsednik Kenedi proglasio je ekonomsku blokadu Kube, koja traje do dana današnjeg.Poslednje pojavljivanje Če-a u javnosti odigralo se na aerodromu Hoze Marti 15. marta 1965. god. U trajnu misiju u Afriku Ernesto odlazi 1. aprila 1965. O tom periodu se vrlo malo zna a upečatljivo je njegovo oproštajno pismo "Druge zemlje i drugi narodi traže moje skromne napore". 21. jula 1966. Če se vraća inkognito na Kubu i počinje pripreme za gerilu u Boliviji, gde će 6. novembra 1966. stići u ustaničku bazu Njunkauas. Međutim sa generalnim sekretarom KP Bolivije Mariom Monheom, Če nije postigao dogovor tako da je ostalo da se bori bez podrške bolivijskih komunista. Januara 1967. uz snažnu i izdašnu podršku Vašingtona a naročito agencije CIA, bolivijski režim organizuje lov na Če Gevaru.Septembra 1967. nakon nekoliko teških sukoba Če se povlači u unutrašnjost selve pokušavajući da izbegne opkoljavanje i sudare sa vojnim jedinicama koje su se dale u poteru za njim. Međutim, nakon dojave seljaka jedinica od oko 80 vojnika opkoljava 17 pobunjenika.Če biva ranjen u nogu, i sat kasnije biva zarobljen

Dana 9. oktobra 1967. god u 13:10 h, po lokalnom vremenu, Če je streljan na zemljanom podu seoske škole u la Igeri.  Po tadašnjim zvaničnim saopštenjima Čeovo telo je spaljeno a njegov pepeo rasut po prašumi. Međutim,  28. juna 1997. u blizini varoši Valje Grande, iskopane su kosti Če-a za koje su stručnjaci podvrdili da se radi o njegovim zemnim ostacima. 12. jula. 1997., specijalnim avionom kosti su prebačene na Kubu gde leže i dan danas u Santa Klari u mauzoleju iznad koga se diže monumentalna bista Če Gevare.

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
dmc | 18 Јануар, 2007 12:32

Cegevari nek je vecna slava... Sto se tice danasnjih potencijalnih cegevari mislim da su se okolnosti u svetu izmenile.. i danas je vrlo tesko da se dodje do takvog coveka ... Moda ponekad okolnosti dozvole ... ali nisam siguran da to moze biti tako jako i harizmaticno!... Eto ;) ja imam ista razmisljanja kao cegevara ;) ali dzaba.. ne zelim ici u politiku .. ili snositi neku odgovornost... i dzaba mi dobre prirode iskrenosti i postenja...

(no subject) [Reply]
vestica | 18 Јануар, 2007 14:53

hm...Ce Guevara je proizvod jednog sasvim razlicitog vremena, slavu je stekao na obaranju jednog slobodno se moze reci fasistickog, pored diktatorskog i autoritativnog rezima...Spreman da zrtvuje sve zarad slobode, i svojih ideala..no, dali je bas bilo smao tako, ostaje na istoriji da pokaze..Znate Robin Hud je bio dobar, ali ne bas toliko koliko mnogi misle...
Ne bih da me neko shvati pogresno, ja Che Guevaru obozavam..jedna od najznacajnih licnosti proslog veka, i likova koji su donekle obezeli moje zivotne stavove, ali nije bas sve tako crno na belo..Malo je njega isuvise poneo revolucionarni zar..
Nije Che Guevara bas ono sto je opisano u najnovijim knjigama, koje su kao pecurke posle kise nikle, a sve zarad priloga kultu njegove licnosti, koji se vec godinama unazad stvara..
Njemu u svakom lsucaju svaka cast, i hvala mu za sve sto je ucinio (kazem hvala mu, jer je ucino dobro za citavo covecanstvo i civilizaciju).
Elem, sto se tice nekog novog Che Guevare..mislim da se to vise nece desiti.
Kao sto su prosla vremena viteza heroja, tako je i proslo vreme, buntvnika i revolucionara, idealista spremnih da zrtvuju cak i svoj zivot, zarad nekog cilja.
Nazalost je tako...

(no subject) [Reply]
vestica | 18 Јануар, 2007 15:36

i naravno preporuka za sve one koji nisu gledali (mada ne znam da li ima takvih ;) )...a vole Che Guevaru..
Kako sam sistematsi unisten od idota..Babi Papuska, kao pobornik Che Guevarinog revolucionarizma i idealizma...

Add Comment