Categories
My Links
Ja kao On
deliver | 04 Фебруар, 2007 14:51

                          Ја као Oн

Бол у грудима није посустајао. Чинило му се као да је сваки удисај носио са собом још прегршт удара. Готово да није ни осећао дан којим се будио. Све је било једнолично. Слупчано у болу...

 ... Трудио се да се бар отргне од уморних капака који су желели да се изнова и изнаова заклопе, замандале и оно мало беде што га је неуморно чекала, и чекала и чекала... Понекад би и посустао, допустио да тежина уснулости и меланхолије преовлада. Побегао би тада у кратак, петнаестоминутни сан. Скраћивао је себи муке. Сваком секундом.

      А шта сам ја могао учинити за таквог човека? Пружити му руку?! Знате ли да је већ хиљаду руку било пружено ка њему?! Ниједну није прихватао. Веровао је да нису њему дане. Очекивао је да ће све проћи једним, по стоти пут, сниваним сном.  

        Жалим га и данас, и сваким даном који ми донесе са собом његов нестао дах. Лик му се изгубио већ одавно по сивилу улица оних истрошених, изгажених и толико пута запрљаних па испраних. Али дах је ту, обитава на углу мојих очију, на тамним корицама мојих књига, мојих јадних и исто онолико бедних путописа, драма, комедија, исто онолико безвезних и трулих трагедија.

      И постанем ја Он. Угнездим се у усплахирени ветрић својих храбрих подухвата. И живим. Ја као Он. Велика тачка у океану сећања. Када додирнем онај свој чувени, никада издахнути шапат, зароним се. Потече на све стране, па почне да гуши. А ја грлом све дубље и дубље. Тражим неко помиловање у својој изнемоглој жртви. Рачунам, па саберем све оне своје рачуне и добијем нулу. Ни трага од опроштаја, а камоли новог уздаха, да не кажем шапата. Шапат! Као да ме шапом шапата. Среће ниоткуда. Отишла је срећницима. Ка мени се није ни осврнула.

       Хм, ја као он...Безброј покрета. Читав спектар гестова. Бацим се од себе да казним и оно мало људскости што се шћућурило у ћошку нових покушаја. Бунтован ја, баналан. Изнурен чекам под оштрицама. Сам.         

        Ја као Он.  #
Šta sam sve pisao
deliver | 18 Јануар, 2007 22:59

Kad mislim da ne mislim, o tvojim mislima se zamislim, pa pomislim da razmislim o misli koju mislim...

Tek sada dok pokušavam da reprodukujem sopstvene misli shvatam da sam krajnje pesimističan. Uh! Prvo javno oglašavanje delova mojih razmišljanja. Dajte kritike.

U teskobi tmurnoj najači ti je vapaj ka nebesima, jer on je toliko dalek koliko i tvoja želja i jedino te nesaglediva daljina može spoznati u okrilju vapaja svoga.

Činiš da osvetliš neku svoju zvezdu, a ono te zora prestigne i osvetli ti čitavo platno po kome si hteo zvezde dozivati. Šta da učiniš nego da klekneš i da staviš glavu među kolena, da ne vidiš, da ne čuješ čengele što zveckaju ti pozivom. Ako i mrdneš šapat od usana svojih osetićeš hladnoću čelika što steže tizglobove. Vrisak je tada jedina pesma kojom možeš uzdahnuti. Vrisak je tada jedino čemu se možeš nadati!

Čuvaj sve strahove duboko u sebi jer svaki strah tvoj koji ispliva slobodom, oduzeće ti slobodu.

Šta je ona do još jedan trag kojim sam zakoračio-jedan onaj isti trag kao i svi po kojima su moja stopala gazila.

Ponekad i otkrijem svoj san, svoju tajnu, svoj život i svoj bol, a onda se besciljno povučem svome očaju koji me čeka večito razjapljenih vilica, da me lomi, lomi, lomi...I stežem svoje grlo da sprečim krik večite nade da eksplodira slobodom. I pucam pod prazninom života bez tebe, a ne znam odakle da iscrpim snagu da se otrgnem. Sva moja snaga u tebi je.

Želim da te...Hoću da te... Ja bih da te...Mislim da te...Voleo bih da te...vidim, ao ostalom ću da te...

I kada pogledam iza sebe sve je pustoš zlom otkana, i kada pogledam preda se, sve je pustoš koja me vreba.

UH PESIMIZAM NA SVE STRANE. RAZMIŠLJANJA KADA SAM SJE..N (najadekvatniji izraz, šta da radim)!!!

 #