Taman kada sam se zapitao da li sam ja to u buretu bez dna shvatio sam da nisam, jer ovo što vonja oko mene nije praznilo, već vonj turšije bureta. Sve ove jadne glavice kupusa samnom čekaju da budu postavljene na nečiji tanjir punih gladnih pogleda, jer valjda ako si gladan onda mora da si van bureta. To je valjda logika naše zemlje i naših vladara, istih ovih što viču da će nas u Evropu, u Ameriku, Rusiju bez Evrope, da smo od njih zavisni, da im treba samo još "naš" pa da imaju 50% celog(???), da je neko pok(a)rao neke pare, neke milione i porodilišta u pokušaju...I svi se kunu u kevu, i ja im verujem. A kako i ne bih kada je keva zakon. Čak su nam neki i kevu, našu milu kevu Svetlanu, doveli da peva narodu, jer valjda samo sit peva-e pa mi smo onda siti, svi smo pevali.

A sto i da ne pevamo?! Siti jesmo, bar ja jesam svih ovih velikih i malih a naših. Svi su naši i svi su tu, uvek blizu, na dohvat ruke, u gaćama. Svuda iskaču, a meni se prisralo.E sad, ne znam da li mi se prisralo zbog toga što sam bos išao po hladnim pločicama ili je u pitanju viša sila. Jedno je sigurno, nešto mi klobuta po stomaku i rekao bih da mi je krenulo. Znači u pravu su-biće nam bolje-krenulo je!!!

Svuda, bre, vlada neka čudna sila. Ja se kao drznuo na fakultetu da se nešto usprotivim oligarhiji kad oni sve mačugom po leđima-kažu valja za akademska leđa, da ojačaju. I oni se kunu u kevu!I ja im opet verujem. Rešili jednog dana, ovi moji, ovi sa fakulteta, da poboljšaju nastavu. Kažu da bi se bilo šta poboljšalo mora da se poboljša neki njihov standard. Tako kažu. I poboljšaju ga za 50%. E tu se javi problem. Odakle da nađu finansijsku injekciju za njihove usukane kukove. E, u tu priču uključe i nas. Podignu cene prijave ispita na 500-1500 din, zavisno od ispitnog roka. I tu nam kažu da je to za dobro svih nas. Ja sam to shvatio kao dobrotvornu organizaciju, više humanitarnu. Shvatio sam da činim dobro delo. Dajem nekom da bi svima bilo bolje. Kao neosocijalizam. Lepota, raj na zemlji. Samo tu mi nešto roditelji kukaju, ne slažu se sa novim svetskim poretkom, košta mnogo. Ne razumeju da profesor nema za francuski leb, a ako ne pojede francuski neće moći ni da nas nauči kako treba.

E, a ima tu još nešto što nas definitivno približava svetu. Zamisli na mom fakultetu odavno postoje lobističke firme. Organizovali neki studenti i asistenti. Kažu da možeš da dođeš, platiš i gotovo. Oni ti izlobiraju da položiš ispit i to sa 10. E, pa ti vidi-moj fax je već u Evropi i to ne samo u EU već i u svetu. A ko bi reko?!

Sada mi dođe da pišem premijeru, da mu kažem kako se trasira put ka Evropi, bez zaobilaznica.Nego me brine ovo moje bure. Ako izađem plašim se da me ne pojedu, ipak sam ja glavica kiselog kupusa. A ko ne voli turšiju?! Samo lud!!!