Categories
My Links
Dajte mi kilogram ispita
deliver | 02 Март, 2007 23:21

           Gledam sinoć repliku i ne mogu da verujem. Svojim očima vidim Gašu Knežević, onog malog bradatog čikicu, kako sa osmehom na licu govori o korupciji. Svaka druga reč u studiju je pošalica i pravo je zadovoljstvo gledati nasmejana lica naših krojača sudbine.

         Da tragi-komedija bude još zanimljivija, u ulogama studentskih glasnogvornika se pojavljuje član ili čak predsednik-ne sećam se jasno osobe sa brčićima koja se odaziva na student SUS(Studentska Unija Srbije)-organizacije za koju ZNAM da je prala novac raznim projektima. Pa tu je i student kragujevačkog univerziteta-izvesni gosn. Ž koji je našao zashodno da govori o korupciji a kupovao je glasove studenata agronomskog fakulteta iz Čačka po ceni od 300 evrića po grlu-jer stoka se prodaje valjda, prilikom ovogodišnjeg izbora za rektora kragujevačkog univerziteta. Jadna li si zemljo Srbijo kada rektor beogradskog univerziteta napada studentkinju, gosta emisije, zato što iznosi svoje mišljenje o kupovini ispita na srpskim fakultetima. Kaže joj da progovori a ne da priča priče rekla-kazala. Kao da korupcija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu nije ni postojala. I to je valjda priča rekla kazala. Čak je i profesorica sa Pravnog bila zatečena, kako kaže stavom kolega od kojih je očekivala osudu i osudu, a dobila solidarisanje. Znate li draga gospođo profesorice zašto je to tako? Zato što su i oni ista g..na kao i oni koji su prodavali. I ovi su njihovi saborci, i njima je dupe u procepu-AMIN! I došlo mi bilo da pozovem, da im objasnim ko im u studiju spikuje o korupciji ali šipak. Moja luda glava zastala je kad je videla da nema broja koji možeš da pozoveš. Prebacio sam kanal, odgledao utakmicu i sa gorčinom u ustima pomislio: KAD IMA OVACA TREBA IH I JEBATI !!! STUDENTI DRAGI, MI SMO TE OVCE!!!POGODITE KO JE JEBAČ???!!!  #
Prosjak u taxiju
deliver | 01 Март, 2007 18:51

Niste ni svesni, ili možda jeste, koliko je ovo česta pojava u Srbiji: PROSJAK U TAKSIJU.

Prosjačenje je sada više biznis nego odraz socijalnog statusa. Preko dana vidite čoveka u ritama kako te moli da da mu daš jedan dinar a predveče, kada se spusti noć, taj isti čovek pozove taksi službu i polako kući-da odmori za novi radni dan.

Imao sam prilike da sedim sa jednim prosjakom-klinka od deset godina. Zbog svoje sažaljive naravi sav sam bio utonuo u setu slušajući o njenom teškom životu. Moram da ispričam pojedinosti, nema druge:                                                                                                                                                           

Sedimo ja i moj drug na terasi jednog kafića i prilazi nam dete i traži novac. Kao i uvek, dajem. Pitam kako se zove-kaže Dejan Stanović. Interesantno ime, sportsko.Ja i drug ponudimo klinca da sedne s nama i da popije piće. Klinac pristane i otpočne svoju priču-ne ide u školu zato što stara baka nema para da mu kupi knjige, a strašno bi voleo da ide u školu. Mada, kako kaže, bilo bi ga sramota zato što prosi. Ja i drug smo već tada bili na granici srceparanja. Nekakva tuga me oborila tada. Naiđe konobarica i pitamo malog šta će da popije. Kaže gusti sok. Pitam ga od čega i on se zamisli...Konobarica važno kaže “ma od čega mu donesem”.Tu maksimalno popizdim i grubo kažem da će doneti ono što klinac naruči a ne ono što ona hoće. Mrzim takve ljude. Gadim se na njih. Lako je biti viši od najnižeg. Nastavimo priču sa klincem koji nezna ni ko mu je majka ni ko otac. Samo baka. Ja i drug već počnemo da planiramo kako da mu pomognemo, obzirom da nam status među studentima to dozvoljava bolje nego bilo kome drugom. Počnemo da kujemo planove oko humanitarne žurke, sponzora koje znamo, svega i svačega ne bi li pomogli klincu. Pitamo jel gladan-kaže nije. Pitamo koliko može da zaradi. Kaže oko 3000 din dnevno. Dosta novca za dan, ali meni ga je žao, mnogo. Pitamo jel ima devojku. Kaže da ima i da se zove Maja. Lepo, mada znamo da su to klinačke fore, ali opet nam drago što je klinac zdravog i čistog razuma. Uz to i strašno inteligentno dete. U jednom trenutku nam kaže da mora do WC-a. Ode i ne vrati se. Izađe na drugi ulaz. Ja konstatujem da je to veoma kulturno jer mu je verovatno bilo dosadno sa nama a nije to hteo reći već nas fino iskulirao. Drago mi zbog klinca

Prođe neki dan, ja i drug opet u kafiću. Prilazi Dejan sa nekom devojčicom. Sa osmehom na ustima i setom u srcu dajem mu 50 din. Pitam ga da li mu je to devojka. A devojčica me namršteno pogleda i kaže”Kakva devojka, ona (Dejan) mi je sestra!”. Klinac, odnosno klinka nas je ladno prefarbala. A mi kao da nemamo 24 god u dupetu naseli smo i to baš! Kratka kosa, pantalone i duks...Nisam mogao da verujem.

Vidim ga posle nekoliko dana u taksiju-ide kući verovatno. Smešno mi, a opet ga žalim, odnosno, opet je žalim. I kada je vidim u gradu obavezno joj dam novac. Ona živi od toga, ona je biznismen. Znam sve. Ja sam prefarban a da li ste i vi, kada pružite dinar, u istoj farbi kao i ja. Razmislite!

DANAS SE PROSJACI VOZE U TAKSIJU!!!

 #