Categories
My Links
Če Gevara
deliver | 17 Јануар, 2007 23:44

Da li poznajete danas nekoga ko je spreman da promeni čitav poredak koji smrdi?Možda znate nekoga ko je spreman da uzdahne promenama i da se usprotivi u ime svih??? Znate li nekog novog Če Gevaru???

Jedan od mojih najvećih idola slobode!!! Jedan od onih koji nikada ne umiru!!!

KRATKA BIOGRAFIJA

Rođen 14.juna 1928. u Argentinskom gradu Rozario. Pravo ime mu je Ernesto Gevara a svoj nadimak Če je dobio po argentinskoj poštapalici koja služi za oslovljavanje sagovornika, za predah, za sopstvenu indentifikaciju, za pozdrav...Bolovao je od astme i zbog toga je bio oslobođen vojne obaveze-ko bi tada rekao da će taj čovek biti pseudonim za revoluciju? Diplomu lekara stiče na medicinskom fakultetu u Buenos Ajresu 11. aprila 1953. Iste godine kreće na put bez povratka. U Gvatemali će steći prva revolucionarna iskustva, i novo ime-ČE.

Prvi susret Fidela Kastra i Če-a dogodio se 9. avgusta 1955. god u Meksiko sitiju. Iste godine, če se ženi za Peruanku Hildu Gade, a kum na venčanju mu je bio Kastrov brat Raul.Marta 1956. dobija ćerku Hilditu.U meksičkoj luci Tukspan, u ponoć 25. novembra 1956. god. Fidel Kastro i Če Gevara ukrcavaju se na jahtu Granma i polaze u "oslobađanje" Kube. Međutim na kubi ih dočekuju trupe diktatora Batiste i vrše pokolj nad grupom: od 81 članova grupe, preživelo je samo 16 i među njima su bili Če i braća Kastro. 30. jula 1957. Kastro formira "Drugi front" svojih pobunjeničkih trupa i za njegovog komadanta postavlja majora Ernesta Gevaru. Svoju prvu veliku pobedu Če je izvojevao upravo nad trupama diktatora Batiste koji 31. decembra 1958. beži u Dominikansku Republiku.Na čelu pobunjeničkih trupa Če Gevara pobedonosno ulazi u Havanu 2. januara  1958. Svečano proglašenje Ernesta za građanina Kube odigralo se 9.januara 1959. Pet meseci kasnije postaje direktor Centralne banke Kube. U međuvremenu se i razveo od svoje prve supruge Hilde, i oženio za Aleidu Marč, devojku koju je upoznao za vreme borbi u Santa Klaru. Septembra 1959. doputovao je u Jugosaviju sa kojom je uspostavio diolomatske odnose. Zbog oštre osude američkog imperijalizma Vašington prekida diplomatske odnose sa vladom Fidela Kastra. Kubanski ministar industrije Če Gevara izjavio je u Havani da , ako komunizam omogućava stvaranje "novog čoveka" on nema ništa protiv tog sistema. 25. aprila 1961. god. američki predsednik Kenedi proglasio je ekonomsku blokadu Kube, koja traje do dana današnjeg.Poslednje pojavljivanje Če-a u javnosti odigralo se na aerodromu Hoze Marti 15. marta 1965. god. U trajnu misiju u Afriku Ernesto odlazi 1. aprila 1965. O tom periodu se vrlo malo zna a upečatljivo je njegovo oproštajno pismo "Druge zemlje i drugi narodi traže moje skromne napore". 21. jula 1966. Če se vraća inkognito na Kubu i počinje pripreme za gerilu u Boliviji, gde će 6. novembra 1966. stići u ustaničku bazu Njunkauas. Međutim sa generalnim sekretarom KP Bolivije Mariom Monheom, Če nije postigao dogovor tako da je ostalo da se bori bez podrške bolivijskih komunista. Januara 1967. uz snažnu i izdašnu podršku Vašingtona a naročito agencije CIA, bolivijski režim organizuje lov na Če Gevaru.Septembra 1967. nakon nekoliko teških sukoba Če se povlači u unutrašnjost selve pokušavajući da izbegne opkoljavanje i sudare sa vojnim jedinicama koje su se dale u poteru za njim. Međutim, nakon dojave seljaka jedinica od oko 80 vojnika opkoljava 17 pobunjenika.Če biva ranjen u nogu, i sat kasnije biva zarobljen

Dana 9. oktobra 1967. god u 13:10 h, po lokalnom vremenu, Če je streljan na zemljanom podu seoske škole u la Igeri.  Po tadašnjim zvaničnim saopštenjima Čeovo telo je spaljeno a njegov pepeo rasut po prašumi. Međutim,  28. juna 1997. u blizini varoši Valje Grande, iskopane su kosti Če-a za koje su stručnjaci podvrdili da se radi o njegovim zemnim ostacima. 12. jula. 1997., specijalnim avionom kosti su prebačene na Kubu gde leže i dan danas u Santa Klari u mauzoleju iznad koga se diže monumentalna bista Če Gevare.

 #
Gde mi to živimo?U buretu?
deliver | 15 Јануар, 2007 12:52
Taman kada sam se zapitao da li sam ja to u buretu bez dna shvatio sam da nisam, jer ovo što vonja oko mene nije praznilo, već vonj turšije bureta. Sve ove jadne glavice kupusa samnom čekaju da budu postavljene na nečiji tanjir punih gladnih pogleda, jer valjda ako si gladan onda mora da si van bureta. To je valjda logika naše zemlje i naših vladara, istih ovih što viču da će nas u Evropu, u Ameriku, Rusiju bez Evrope, da smo od njih zavisni, da im treba samo još "naš" pa da imaju 50% celog(???), da je neko pok(a)rao neke pare, neke milione i porodilišta u pokušaju...I svi se kunu u kevu, i ja im verujem. A kako i ne bih kada je keva zakon. Čak su nam neki i kevu, našu milu kevu Svetlanu, doveli da peva narodu, jer valjda samo sit peva-e pa mi smo onda siti, svi smo pevali.

A sto i da ne pevamo?! Siti jesmo, bar ja jesam svih ovih velikih i malih a naših. Svi su naši i svi su tu, uvek blizu, na dohvat ruke, u gaćama. Svuda iskaču, a meni se prisralo.E sad, ne znam da li mi se prisralo zbog toga što sam bos išao po hladnim pločicama ili je u pitanju viša sila. Jedno je sigurno, nešto mi klobuta po stomaku i rekao bih da mi je krenulo. Znači u pravu su-biće nam bolje-krenulo je!!!

Svuda, bre, vlada neka čudna sila. Ja se kao drznuo na fakultetu da se nešto usprotivim oligarhiji kad oni sve mačugom po leđima-kažu valja za akademska leđa, da ojačaju. I oni se kunu u kevu!I ja im opet verujem. Rešili jednog dana, ovi moji, ovi sa fakulteta, da poboljšaju nastavu. Kažu da bi se bilo šta poboljšalo mora da se poboljša neki njihov standard. Tako kažu. I poboljšaju ga za 50%. E tu se javi problem. Odakle da nađu finansijsku injekciju za njihove usukane kukove. E, u tu priču uključe i nas. Podignu cene prijave ispita na 500-1500 din, zavisno od ispitnog roka. I tu nam kažu da je to za dobro svih nas. Ja sam to shvatio kao dobrotvornu organizaciju, više humanitarnu. Shvatio sam da činim dobro delo. Dajem nekom da bi svima bilo bolje. Kao neosocijalizam. Lepota, raj na zemlji. Samo tu mi nešto roditelji kukaju, ne slažu se sa novim svetskim poretkom, košta mnogo. Ne razumeju da profesor nema za francuski leb, a ako ne pojede francuski neće moći ni da nas nauči kako treba.

E, a ima tu još nešto što nas definitivno približava svetu. Zamisli na mom fakultetu odavno postoje lobističke firme. Organizovali neki studenti i asistenti. Kažu da možeš da dođeš, platiš i gotovo. Oni ti izlobiraju da položiš ispit i to sa 10. E, pa ti vidi-moj fax je već u Evropi i to ne samo u EU već i u svetu. A ko bi reko?!

Sada mi dođe da pišem premijeru, da mu kažem kako se trasira put ka Evropi, bez zaobilaznica.Nego me brine ovo moje bure. Ako izađem plašim se da me ne pojedu, ipak sam ja glavica kiselog kupusa. A ko ne voli turšiju?! Samo lud!!!

 #
«Претходни   1 2 3