Categories
My Links
DA LI ČOVEČANSTVO BROJI POSLEDNJE DANE???
deliver | 10 Септембар, 2008 18:22
      Verujem da je mnogo vas blogera upoznato sa dešavanjima oko projekta CERN koji definitivno može promeniti sve, bolje reći UNIŠTITI SVE, CELOKUPNO ČVEČANSTVO, ZEMALJSKU KUGLU!!! Danas je akcelerator, koji može stvoriti crnu rupu, koja će progutati sve, pusten u rad, a 21. oktobra će definitivno pokušati da oponašaju "veliki prasak" , iako ni sami naučnici koji sudeluju u projektu nisu u potpunosti sigurni šta se sve moze desiti, jer logično je i prostom čoveku da je "veliki prasak" samo teorija. Ja sam zapanjem svim desavanjima na ovu temu. Nije mi jasno kako neko može biti toliki idiot i verovati da "nista ne moze poći naopako" kada niko nikada nije ništa slično ni pokušao da napravi. Zar je zasenjenost naučnika slavom toliko opsesivna da oni ne vide ono što se prostim okom može lako videti. ZAR IH NIKO NE MOZE SPRECITI!?
      Pokupio sam nekoliko tekstova koji vas mogu uputiti u ono što se trenutno zbiva i sto se zbivalo, a tiče se projekta CERN. Vreme ce pokazati sta je istina, jer 21. oktobar i nije tako daleko. Iz izjava naučnika koji su deo projekta mogu  samo da zaključim da je sve moguće. (obratite pažnju na značenje reči koje upotrebljavaju u svojim izjavama a koje sam podvukao i  označio kojom drugom nego crvenom bojom). Ako se obistine sumlje i upozorenja mnogih eminentnih svetskih fizičara desiće nam se sudbina koju možete slikovito doživeti...
 
 
      O pojmu crne rupe pogledajte na http://bs.wikipedia.org/wiki/Crna_rupa jer ako ce nas nesto progutati bar da znamo sta je to.
 
 
 
IZVOR: Blic

     Veliki hadronski kolajder (LHC), akcelerator koji su gradili vodeći fizičari planete u Centralnoj evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja (CERN) i preko 2.000 istraživača sa nekoliko stotina fakulteta iz celog sveta i laboratorija iz 34 zemlje, biće isproban etapno. Naučnici se nadaju da će im taj uređaj omogućiti da dobiju verodostojne informacije o nastanku univerzuma. Oni pretpostavljaju da će pomoću njega ponovo stvoriti uslove kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle Velikog praska.
      Kolajder se nalazi u džinovskom tunelu na dubini od 100 metara i prečnika 27 kilometara. Dva snopa čestica će se kretati suprotnim smerovima velikom brzinom. Međutim, njihove putanje će se na mnogi mestima presecati i sudarati. Čestice će usmeravati nekoliko hiljada superprovodljivih magneta. Upravo će posledice tih sudara biti glavni predmet istraživanja naučnika. Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, prvi protoni će početi da kruže po celom akceleratoru 2. ili 3. septembra.
      Posle toga inženjeri procenjuju da će im biti potrebno mesec-dva da bi doterali i podesili intenzitet snopova pre nego što dozvole njihovo sudaranje i proizvodnju čestica koje su dovele do nastanka univerzuma.
      CERN će zatvoriti akcelerator tokom zime da bi se uštedela struja, a u međuvremenu čitava armija fizičara koji su sagradili dva džinovska detektora čestica ATLAS i CMS pripremaće se za veliki događaj, to jest aktiviranje celog Velikog hadronskog kolajdera 21. oktobra.
Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi uništile ne samo mašinu već i pola teritorije Francuske i Švajcarske i - na kraju - našu planetu.
      Naučnici tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko, to jest nekoliko delića sekunde, da bi nanele bilo kakvu štetu. Osim toga, dodaju oni, sudaranje subatomskih čestica, slično onome koje će izazvati kolajder, konstantno se dešava u prirodi, a sudari čestica kosmičkog zračenja proizvode mnogo više energije od kolajdera.
„Sasvim je očigledno da neće biti smaka sveta kad uključimo naš akcelerator“, ističe Lin Evans, šef projekta CERN.
 
 

Autor: T. Trikić | Blic


      Revolucionarni eksperiment simuliranja velikog praska u Evropskom institutu za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj startovaće 10. septembra, a prvi sudar čestica biće izveden do 21. oktobra u detektoru u čijoj su izgradnji učestvovali i srpski naučnici.

      Jedan od dva točka od nerđajućeg čelika koji su napravljeni u fabrici ‘Lola’. Tom važnom događaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, prisustvovaće i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu.
      „Mnogo je naučnih tajni koje čekaju odgovore od ovog eksperimenta“ čiji je konačan cilj da objasni nastanak svemira, kaže za „Blic“ Popović, koji je bio deo tima od 20.000 naučnika iz celog sveta, od toga 7.000 fizičara angažovanih na 14-godišnjim pripremama eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
      „Nadamo se da ćemo konačno potvrditi postojanje Higsovog bozona, čestice koja eksperimentalno nikada nije registrovana, a objašnjava masu. Tu je i zagonetka materije i antimaterije i možda nekih novih tipova materije, pa pitanje šta se dešava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona nestaje“, nabraja dr Popović i dodaje pitanje svih pitanja - da li će svemir nastaviti da se širi ili će početi da se hladi i skuplja.
„Moguća su i iznenađenja, a u tom slučaju, nauka će morati da preispita neke postulate i teorije“, napominje Popović, koji je poslednji put u julu bio u CERN-u.
      Naš sagovornik napominje da će 4. oktobra u objektu smeštenom nadomak Ženeve, gde se sto metara ispod zemlje proteže tunel dug 27 kilometara, biti održana prezentacija detektora „Atlas“. Za tu gigantsku mašineriju Institut je uradio dva tzv. mala točka, dajući, srazmerno mogućnostima, svoj doprinos najvećem projektu u istoriji nauke.
„Otvorićemo i šampanjac“, uzbuđeno kaže Popović.
      „Atlas“ je jedan od četiri detektora na kružnom tunelu kroz koji će se propustiti snopovi protona brzinom tek nešto manjom od brzine svetlosti i prvi u kojem će se dogoditi sudar.


Moram da prokementarišem:Ljudi mene mnogo brine i to sto su neki Srbi ukljuceni u sve to!!!


      „Detektor na kojem je radilo 2.000 naučnika visok je 50 metara, kao desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva točka od nerđajućeg čelika napravljena u fabrici ‘Lola’, svaki prečnika devet metara i težine ‘tričavih’ 120 tona. U delovima je u Ženevu prevezen na osam kamiona i tamo sklopljen i spušten na svoje mesto krajem februara“, opisuje Popović i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS, učestvovao Institut Vinča.
Prema rečima direktora Instituta za fiziku, eksperiment će se odvijati u fazama, a planirano je da se maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduće godine.
      Projekat je do sada koštao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne prepreke i to ne samo naučne. Za njega su vezane brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe koje bi uništile ne samo kolajder već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Kritičari kažu da bi i eventualna rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da naraste i ugrozi opstanak čovečanstva. Nemački hemičar Oto Rosler izveo je čak proračun koji dokazuje takve apokaliptične tvrdnje.
      „Moji propračuni pokazuju da je prilično verovatno da će ove male crne rupe opstati, eksponentno se uvećavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i dokaže da grešim, ali oni to ne žele“, požalio se Rosler.
Sličnu parnicu pokrenuli su u martu pred Okružnom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sančo, takođe bez uspeha.

      Naučnici CERN-a tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
      Svi proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za „Blic“ dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da je „fantastično mala verovatnoća“ da se crne rupe uopšte pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.


Kolajder u brojkama

- Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu će doći do direktnog sudara dva snopa čestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
- Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara, što bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
- 3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godišnje, što je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.



IZVOR: NewScientist


      Još od kada su naučnici izumeli akceleratore čestica, pre skoro 80 godina, koristili su ih za cepanje atoma, proizvodnju antimaterije i stvaranje čestica koje nisu prethodno primećene u prirodi. Uz malo sreće, uskoro bi mogli doći do otkrića koje bi zasenilo sva prethodna. Akceleratori bi mogli proizvesti najmisterioznije objekte u svemiru – crne rupe.

      Kada se pomisli na crne rupe, obično se se zamišljaju ogromna čudovišta koja mogu da progutaju sve svemirske brodove i zvezde. Ali, rupe koje bi mogle biti proizvedene u najbržim akceleratorima – možda već 2007, kada Large Hadron Collider ( LHC ) bude pokrenut u CERNu kod Ženeve – daleki su rođaci ovih astrofizičkih čudovišta. One bi bile mikroskopske veličine, u poređenju sa elementarnim čestica. Ne bi uništavale zvezde, dominirale galaksijama i predstavljale pretnju za našu planetu, ali bi u određenim elementima njihova svojstva bila čak i dramatičnija. Zbog kvantnih efekata, one bi isparile ubrzo nakon formiranja, osvetljavajući detektore čestica poput božićne jelke. Tako bi mogle otkriti kako je prostor - vreme isprepleten i da li ima neprimetne dimenzije.

Zemlja od 9 mm
      U sadašnjem obliku, koncept crnih rupa potiče od Ajnštajnove opšte teorije relativiteta koja predviđa da, ukoliko je materija dovoljno kompresovana, njena gravitacija postaje toliko jaka da „ izreže “ jedan deo svemira iz kojeg ništa ne može pobeći. U crnu rupu mogu upasti objekti, ali ne mogu iz nje izaći. U najjednostavnijem slučaju, gde svemir nema skrivenih dimenzija ili onih dimenzija koje su manje od celine, njegova veličina je direktno proporcionalna njegovoj masi. Kada bismo kompresovali Sunce na prečnik od 3 km, što je oko 4 miliona puta manje od njegove sadašnje veličine, ono bi postalo crna rupa. Da bi Zemlja doživela istu sudbinu, bilo bi potrebno smanjiti je na prečnik od 9 mm. Tako, što je manja rupa, veći je stepen kompresije potreban da se ona stvori. Gustina do koje je neophodno sabiti materiju iznosi obrnuti kvadrat njene mase. Za rupu mase Sunca, gustina je oko 1019 kg po metru kvadratnom, što je veća gustina od atomskog jezgra. Ta gustina je otprilike najveća koja se može stvoriti u sadašnjem Univerzumu.
      Ipak, kako je pokazao Stiven Hoking sedamdesetih godina prošlog veka, gustina je u ranim danima Univerzuma bila znatno veća jer, sa širenjem svemira, gustina opada. Crne rupe iz tog vremena poznate su kao „ praiskonske “ crne rupe.
      Visoka gustina ranog Univerzuma bila je neophodna za stvaranje prvobitnih crnih rupa, ali ih nije garantovala. Da bi neki region prestao da se širi i da bi postao crna rupa, morao je imati gustinu veću od prethodne. To znači da su morale postojati fluktuacije u gustini. Astronomi znaju da su takve fluktuacije postojale, barem na velikom nivou, ili se strukture poput galaksija ne bi formirale. Za nastanak prvobitnih crnih rupa, ove fluktuacije su morale biti jače na manjem nivou. Čak i u odsustvu fluktuacija, rupe su se mogle formirati spontano u različitim fazama kosmološke tranzicije.

Crna rupa kao bomba

      Shvatanje da bi crne rupe mogle biti male navelo je Hokinga da razmotri kvantne efekte koji su postojali. Godine 1974. došao je do zaključka da crne rupe, osim što gutaju čestice, izbacuju ih napolje. Hoking je predvideo da jedna rupa zrači toplotom poput vrelog uglja, uz temperaturu obrnuto proporcionalnu svojoj masi. Temperatura koja je dovoljno visoka emituje i čestice bez mase, poput fotona, kao i one sa masom, poput elektrona i pozitrona.
      Zbog toga što zračenje odnosi energiju, masa rupe se smanjuje. Tako je crna rupa veoma nestabilna. Dok se smanjuje, postaje sve vrelija. Kada se rupa smanji na masu od oko 106 kg, u roku od jedne sekunde ona eksplodira uz energiju nuklearne bombe težine od milion megatona ! Ukupno vreme potrebno da crna rupa ispari proporcionalno je njenoj početnoj masi na kub. Naučnici su izračunali da bi vreme za eksplodiranje prvobitnih crnih rupa trebalo da bude upravo sada, nakon što su uzeli u obzir starost Univerzuma.
      Ovo otkriće stvorilo je duboki paradoks koji pogađa u srž pitanja zašto se generalni relativitet i kvantna mehanika toliko ne slažu. Prema teoriji relativiteta, informacije o onome što upada u crnu rupu su zauvek izgubljene. Ako rupa ispari, šta se dešava sa informacijama koje su bile u njoj ? Hoking je nagovestio da crne rupe u potpunosti isparavaju, uništavajući informacije – što je u suprotnosti sa principima kvantne mehanike. Uništavanje informacija je u konfliktu sa zakonom o očuvanju energije. Alternativa da crne rupe ostavljaju ostatke za sobom, jednako je teško prihvatljiva. Teško je verovati da bi ovi ostaci mogli sadržati sve informacije koje su ušle u crnu rupu.
      Pitanja koja su postavljena u vezi sa mikroskopskim crnim rupama motivišu naučnike da tragaju za njima. Jedna mogućnost je da naučnici otkriju prvobitne crne rupe kako eksplodiraju u sadašnjem Univerzumu. Većina mase ovih rupa bi se oslobodila u vidu gama zraka. U sedamdesetim godinama se smatralo da bi ove eksplozije bile suviše udaljene da bi bile uočene. Sredinom devedesetih je nagovešteno da bi kratki gama zraci mogli biti posledica eksplodiranja crnih rupa a ne dugi zraci, za koje se mislilo da su povezani sa zvezdama koje eksplodiraju ili se spajaju.

Svemir u više od tri dimenzije

      Proizvodnja crnih rupa uz pomoć akceleratora čestica je još uzbudljivija mogućnost. U ovakvim napravama, subatomske čestice, poput protona, ubrzavaju se do brzine blizu svetlosne. Te čestice imaju ogromnu kinetičku energiju. Kada se dve takve čestice sudare, njihova energija biva koncentrisana u malom prostoru. Tako se može pretpostaviti da bi se ove čestice, koje se sudaraju, mogle dovoljno približiti da bi stvorile crnu rupu.
      Problem je što ove čestice nemaju dovoljnu masu da formiraju crnu rupu. Da bi jedna čestica imala dovoljno energije i bila dovoljno kompaktna da formira crnu rupu, mora da ima Plankovu energiju, faktor koji je 1015 puta veći od onog koji postoji kod čestica u akceleratoru. Iako bi akceleratori mogli stvoriti objekte matematički bliske crnim rupama, same crne rupe se čine van domašaja. Ipak, tokom protekle decenije, fizičari su shvatili da bi procena o potrebnoj gustini mogla biti previsoka. Teorija stringova predviđa da svemir ima više od tri dimenzije. Gravitacija, poput drugih sila mogla bi obuhvatiti i ove druge dimenzije i tako postati neočekivano jaka na malim razdaljinama. U tri dimenzije, sila gravitacije se uveća četiri puta ako se razdaljina između dva objekta prepolovi. Ali, u devet dimenzija, gravitacija bi postala 256 puta jača. Ovaj efekat bi bio važan ako su te ekstra dimenzije svemira dovoljno velike.
      Ovo pojačavanje gravitacije znači da bi prava energija potrebna za nastanak crnih rupa mogla biti na znatno nižem nivou od uobičajenog. Ako se ovo pokaže kao tačno, taj nivo bi mogao biti dostignut u akceleratoru čestica.
      Jedno istraživanje iz 2001. pokazalo je da bi, imajući u vidu najnižu potrebnu količinu energije, crne rupe u najnovijem tipu akceleratora čestica ( CERNovom LHC - u ) mogle biti proizvedene stopom od jedne u sekundi. Fizičari stoga nazivaju LHC fabrikom crnih rupa.
      Prilikom isparavanja ovih crnih rupa, došlo bi do oslobađanja velikog broja najrazličitijih čestica i biće vrlo značajno šta će detektori čestica uspeti da uoče tokom ovih procesa.
Sudari iznad naših glava
      Mogućnost stvaranja crnih rupa na Zemlji može se učiniti kao ludost. Kako možemo biti sigurni da će one mirno nestati kao što predviđa Hoking, i da neće nastaviti da rastu i progutati celu planetu ? Na prvi pogled, ovo deluje kao ozbiljan problem kada se ima u vidu da su neki detalji prvobitne Hokingove teorije možda netačni – posebno tvrdnja da se u crnoj rupi gube informacije.
      Takođe, naučnici smatraju da se sudaranja čestica nalik onim unutar LHCa stalno dešavaju u atmosferi, što bi značilo da se priroda stvara crne rupe iznad naših glava bez ikakvih posledica po nas. Neki proračuni pokazuju da bi se u atmosferi moglo stvarati oko 100 crnih rupa godišnje.
      Proizvođenje crnih rupa bi otvorilo jednu potpuno novu granu fizike. Njihovo prisustvo bi bilo dokaz postojanja prethodno sakrivenih dimenzija prostora, a njihovim posmatranjem fizičari bi mogli da otkriju svojstva tih dimenzija. To bi označilo i kraj jednog od istorijskih poduhvata čovečanstva : razumevanja materije na najfinijoj skali. Tokom prošlog veka, naučnici su prešli put od atoma do protona i neutrona i potom do kvarkova. Ako uspeju da stvore crne rupe, dosegnuće Plankovu skalu, ispod koje se smatra da ideje o prostoru i dužini prestaju da postoje. Ali, bila bi načeta i nova potraga - istraživanje dodatnih dimenzija prostora.
 
 
IZVOR: DWelle 
 
      Crne rupe ,to su galakticki monstrumi koji gutaju sve sto im se priblizi. Bas zbog toga su veliko zaprepascenje izazvaali naucnici sa univerzitetta u Frankfurtu iznevsi ideju da bi crne rupe mogle da koriste coveku.Stavise ,upravo crne rupe bi mogle ,jednog dana da ,zadovolje ljudsku glad za energijom.

      “Prikolica smeca, prikolica peska prikolica vode.Time bi - po racunu-  mogla da se pokrije godišnja potrošnja energije u svetu.“

      Ne, ne, Horst Štoker nije neki trećerazredni pisac romana naučne fantastike koji je predugo buljio kroz svoj mali teleskop. Štoker je profešor teorijske fizike na univerzitetu u Frankfurtu i podpredsdnik istog.
      Medjutim, postavlja se pitanje, sta je navelo jednog tako ozbiljnog profesora na ideju da prikolicom smeća reši energetske probleme čovecanštva. CRNE RUPE! To su inace monstruozna nebeska tela sa tako snaznom gravitacijom da cak i svetlošt u njima nestaje bez traga.

       „Crna rupa prozdire sve bez ostatka… i nista ne vraca. “

      U centru Mlecnog puta, nase galaksije - veruju strucnjaci  -vreba takav jedan monstrum, milionima puta tezi od sunca .
      Medjutim, mozda postoje i minijaturne crne rupe, mnogo manje od jezgra atoma. One bi mozda mogle i da se proizvedu - kada se u akceleratoru za čestice svom zestinom sudare jezgra atoma vodonika– kaze Štokerov kolega, Markus Blajher:  “Kada se jezgra atoma vodonika velikom brzinom sudare, trebalo bi da se zbog zgušnjavanja jezgara, pojavi snazna gravitacija– tako da se stvori crna rupa. Nadamo se da ce se to stvarno I destiti i da cemo to moci da posmatramo.”

A zašto su naucniči tako sigurni?
      Kosmicko zracenje udara po zemlji veec milijardama godina – a prirodni akcelerator je mnogo jači od onog koji su ljudi napravili u Ženevi.  „To kosmičko zračenje – ako su nasi proračuni tačni – trebalo bi da je do sada proizvelo oko pola kilograma materije crne rupe. A Zemlja jos uvek postoji. Zato smo sigurni da je eksperiment bezopasan. „
      Jer, minijturna crna rupa nece biti veca I deblja kada proguta čestice koje joj se nadju u blizini. Umesto toga ona ce ih zračiti, uz mali ostatak koji nece biti tezi od 5 atoma zlata. Upravo to zracenje je Štokera naveelo na ideju. Jer mozda bi ciljanim hranjenjem crne rrupe – mogla da se proizvodi energija.  „Mogu da je hranim obicnom materijom, recimo vodom, peskom – bilo čime. I to po forrmuli – energija je  masa puta ubrzanje na kvadrat. Konkretno to znači – bacite u crnu rupu jedno jezgrro atoma vodonika I dobijete od nje nekih 10 do 20 kvanta svetlosti.“
      Crne rupe bi mogle da kruže po akceleratoru, uz put bi dobijale hranu a zetva bi bila zračenje – koje bi se pretvaralo u struju.To je Štokerova vizija.  „Vic je tome sto je ovaj postupak hiljadu puta efikasniji od normalne atomske energije. Jer, praktično 90 odsto mase se pretvara u energiju.a tih 90 odsto su toliko ogromni da sa sasvim malo materije mogu da resim problem snabdevanja energijom u celom svetu. „
      O svemu tome ce moci da se razmislja,ako se u akceleeratoru zaista otkrriju minijturne crne rupe. A kako bi konkretno mogla da izgleda tehnika za buduću elektranu na crnu rupu  - fizičar iz Frankfurrta jos uvek ne zna. Medjutim vec je podneo zahtev za patent – za konvertor mase u energiju. Nikad se ne zna…




 #
E V R O P A da/ne
deliver | 17 Септембар, 2007 16:03

Sve sam vise ubedjen da ne zelim da nasa zemlja bude deo toliko zeljene Evrope. Ustvari pa ja gresim. Mi jesmo deo Evrope ali nismo deo tekovine kao sto je EU ili u prevodu evropski ujeb.

Trenutno sam u Spaniji i mogu reci da smo mi-Srbi-nebeski narod-u pravom smislu reci upravo to za Spance. Cega sam se sve ovde nagledao u Srbiji ne bih mogao i da zelim, i da vapim, i da vristim za tim... Moj drug rece da su oni samo vise slobodni ali za moj pojam to prevazilazi granicu dobrog ukusa. Ocenite sami: u gradu gde sam trenutno bio je nekakv festival koji traje 11 dana-ljudi bukvalno leze i bauljaju pijani po ulicama (ja to ni u Guci nisam video), a takvih slicnih situacija nagledao sam se i u Barseloni, u Madridu..., a cemeri su ili ti cicije da nema dalje. Recimo da je nas domacin pozvao nas par da izadjemo, narucio pice i onda dosao do nas i poceo da nabraja: ovo kosta 2 evra, ovo 3, ovo 3.5... Mogao je da pusti konobara da odradi svoj posao ili jednostavno da pusti nas da sami narucimo i samo platimo. Da me ne razumete pogresno-nimalo mi nije stalo do njegovog pica. Jednostavno ubedjen sam da u Srbiji to nikada ne bi doziveli.Ja cu platiti turu, moj drug drugu, neko treci trecu...sve manje ili vise dodje na isto ali se ne ciganisemo. Jednostavno u Srbiji osetim nekakav duh kojeg ovde tako mnogo nedostaje. A toda engleski gotovo niko ne prica niti razume je posebna prica. U pocetku sam mislio da zele da cuvaju svoj jezik ali sam kasnije shvatio da jednostavno ne mare, briga ih je...To bi bilo isto kao kad bi mi u Srbiji pozeleli da sacuvamo svoj jezik i govorili samo srpski. Neko ce reci da mnogo ljudi u svetu govori spanski kao oficil¡jalni u svojoj zemlji i da ne mozemo porediti srpski i spanski sa tog stanovista ali... Pa valjda postoji nesto sto se zove opsta kultura. Rekao bih da smo tu daleko jaci. I sto se tice poznavanja svetske istorije i geografije takodje. Blago receno oni nemaju pojma ni sta je to istorija. Cak stanovnici mesta gde se ja nalazim, ne znaju da je njihov grad dva puta u spanskoj istoriji bio glavni grad. To bi bilo isto kao da Beogradjani ne znaju za Singidunum. A sto se tice istorije ostalih zemalja, pa cak i globalne svetske najopstije istorije-nemaju pojma. Za njih je npr. isto komunizam i fasizam????????O geografskim pojmovima ne zelim ni da komentarisem. Samnom su smestene i tri devojke: Slovakinja, Italijanka i Grkinja. Grkinja recimo ne zna da su na Svetoj Gori manastiri????Slovakinja ne zna koliki je normalan srcani pritisak astudira medicinu???? Italijanka nena pojma o Rimskom carstvu????

A da...sada se setih:kad god me pitaju odakle dolazim i kada odgovorim da sam iz Srbije, komentar je uve¨-¨Ooooooo...¨. More... I niko nas ne voli. Jedino sto nas jedan korejancic voli. Svi ostali misle da  ¨Serbian don´t  love Yugoslav people ¨, da smo mi i Hrvati isto, niko nije cuo za Predraga Mijatovica koji je inace predsednik jednog od njihovih najpopularnijih klubova...Toliko mnogo stvari ne znaju...Pri samoj pomisli o nabrajanju pocinjem da se jezim i nemam zelju da nastavim.

Posle svega-NEOPISIVO MI JE DRAGO STO SAM SRBIN!!!Ponosan sam na svoje poreklo.

Oni treba da teze nama a ne mi njima.

 #
Спонзоруша, зашто да не???
deliver | 20 Август, 2007 00:09

Ух, колико ће само бити опречних мишљења на ову тему.

Ајде да поставимо ствари на другачији начин од уобичајеног, а уобичајени начин каже да су спонзоруше курве, лоше особе, користољубиве, себичне…пу,пу,пу…шта све нису. Ја кажем другачије, ваљда због ових 25 година што су ми се оклембесиле над главом. После толико година (знам да није много али је довољно) могу да кажем да разумем спонзоруше. Па зашто би ико ко је иоле  нормалан, рецимо волео више беду и сиротињу неко раскош и богатство. Сви презиру беду и сиромаштво…Ајде добро де, ублажићу реч-сви не воле беду и сиромаштво. Зар не? Или ћемо се лагати па рећи да није тако? Ако је то толико добро (беда и сиромаштво), зашто сви теже супротном. Јесам ли рекао „сви“-значи MИ заједно са спонзорушама? Исти ли смо са онима које презиремо? Опет ја јаке речи-не волимо. Зар би требало да буде нормално да нека девојка, у народу од милоште спонзоруша, више воли да буде: на њиви него на јахти, у шупи него у вили, гладна него сита… Ма, кога ми то лажемо. Зар нећеш више волети некога ако ти пружа сигурност, него некога ко то није у стању да уради.

Кога ми то лажемо?Себе и друге!!!

 #
Dajte mi kilogram ispita
deliver | 02 Март, 2007 23:21

           Gledam sinoć repliku i ne mogu da verujem. Svojim očima vidim Gašu Knežević, onog malog bradatog čikicu, kako sa osmehom na licu govori o korupciji. Svaka druga reč u studiju je pošalica i pravo je zadovoljstvo gledati nasmejana lica naših krojača sudbine.

         Da tragi-komedija bude još zanimljivija, u ulogama studentskih glasnogvornika se pojavljuje član ili čak predsednik-ne sećam se jasno osobe sa brčićima koja se odaziva na student SUS(Studentska Unija Srbije)-organizacije za koju ZNAM da je prala novac raznim projektima. Pa tu je i student kragujevačkog univerziteta-izvesni gosn. Ž koji je našao zashodno da govori o korupciji a kupovao je glasove studenata agronomskog fakulteta iz Čačka po ceni od 300 evrića po grlu-jer stoka se prodaje valjda, prilikom ovogodišnjeg izbora za rektora kragujevačkog univerziteta. Jadna li si zemljo Srbijo kada rektor beogradskog univerziteta napada studentkinju, gosta emisije, zato što iznosi svoje mišljenje o kupovini ispita na srpskim fakultetima. Kaže joj da progovori a ne da priča priče rekla-kazala. Kao da korupcija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu nije ni postojala. I to je valjda priča rekla kazala. Čak je i profesorica sa Pravnog bila zatečena, kako kaže stavom kolega od kojih je očekivala osudu i osudu, a dobila solidarisanje. Znate li draga gospođo profesorice zašto je to tako? Zato što su i oni ista g..na kao i oni koji su prodavali. I ovi su njihovi saborci, i njima je dupe u procepu-AMIN! I došlo mi bilo da pozovem, da im objasnim ko im u studiju spikuje o korupciji ali šipak. Moja luda glava zastala je kad je videla da nema broja koji možeš da pozoveš. Prebacio sam kanal, odgledao utakmicu i sa gorčinom u ustima pomislio: KAD IMA OVACA TREBA IH I JEBATI !!! STUDENTI DRAGI, MI SMO TE OVCE!!!POGODITE KO JE JEBAČ???!!!  #
Prosjak u taxiju
deliver | 01 Март, 2007 18:51

Niste ni svesni, ili možda jeste, koliko je ovo česta pojava u Srbiji: PROSJAK U TAKSIJU.

Prosjačenje je sada više biznis nego odraz socijalnog statusa. Preko dana vidite čoveka u ritama kako te moli da da mu daš jedan dinar a predveče, kada se spusti noć, taj isti čovek pozove taksi službu i polako kući-da odmori za novi radni dan.

Imao sam prilike da sedim sa jednim prosjakom-klinka od deset godina. Zbog svoje sažaljive naravi sav sam bio utonuo u setu slušajući o njenom teškom životu. Moram da ispričam pojedinosti, nema druge:                                                                                                                                                           

Sedimo ja i moj drug na terasi jednog kafića i prilazi nam dete i traži novac. Kao i uvek, dajem. Pitam kako se zove-kaže Dejan Stanović. Interesantno ime, sportsko.Ja i drug ponudimo klinca da sedne s nama i da popije piće. Klinac pristane i otpočne svoju priču-ne ide u školu zato što stara baka nema para da mu kupi knjige, a strašno bi voleo da ide u školu. Mada, kako kaže, bilo bi ga sramota zato što prosi. Ja i drug smo već tada bili na granici srceparanja. Nekakva tuga me oborila tada. Naiđe konobarica i pitamo malog šta će da popije. Kaže gusti sok. Pitam ga od čega i on se zamisli...Konobarica važno kaže “ma od čega mu donesem”.Tu maksimalno popizdim i grubo kažem da će doneti ono što klinac naruči a ne ono što ona hoće. Mrzim takve ljude. Gadim se na njih. Lako je biti viši od najnižeg. Nastavimo priču sa klincem koji nezna ni ko mu je majka ni ko otac. Samo baka. Ja i drug već počnemo da planiramo kako da mu pomognemo, obzirom da nam status među studentima to dozvoljava bolje nego bilo kome drugom. Počnemo da kujemo planove oko humanitarne žurke, sponzora koje znamo, svega i svačega ne bi li pomogli klincu. Pitamo jel gladan-kaže nije. Pitamo koliko može da zaradi. Kaže oko 3000 din dnevno. Dosta novca za dan, ali meni ga je žao, mnogo. Pitamo jel ima devojku. Kaže da ima i da se zove Maja. Lepo, mada znamo da su to klinačke fore, ali opet nam drago što je klinac zdravog i čistog razuma. Uz to i strašno inteligentno dete. U jednom trenutku nam kaže da mora do WC-a. Ode i ne vrati se. Izađe na drugi ulaz. Ja konstatujem da je to veoma kulturno jer mu je verovatno bilo dosadno sa nama a nije to hteo reći već nas fino iskulirao. Drago mi zbog klinca

Prođe neki dan, ja i drug opet u kafiću. Prilazi Dejan sa nekom devojčicom. Sa osmehom na ustima i setom u srcu dajem mu 50 din. Pitam ga da li mu je to devojka. A devojčica me namršteno pogleda i kaže”Kakva devojka, ona (Dejan) mi je sestra!”. Klinac, odnosno klinka nas je ladno prefarbala. A mi kao da nemamo 24 god u dupetu naseli smo i to baš! Kratka kosa, pantalone i duks...Nisam mogao da verujem.

Vidim ga posle nekoliko dana u taksiju-ide kući verovatno. Smešno mi, a opet ga žalim, odnosno, opet je žalim. I kada je vidim u gradu obavezno joj dam novac. Ona živi od toga, ona je biznismen. Znam sve. Ja sam prefarban a da li ste i vi, kada pružite dinar, u istoj farbi kao i ja. Razmislite!

DANAS SE PROSJACI VOZE U TAKSIJU!!!

 #
1 2 3  Следећи»